05.12.2014.

Пре сто година догодило се нешто што је натерало свет да прозове Mилунку Савић, српску Јованку Орлеанку, поново  живом. И то није било каква жена, то је српкиња Милунка Савић. Српкиња, која је у време владавине мушкараца одабрала да буде један од њих.  Одабрала је да узме пушку у руке, да уместо болничарке буде бомбаш, да уместо жене буде ратник. И најзад  да постане оно што је она сама, херој-херојина, српска мајка, која је са четири ране успела да изађе жива из рата, добије седам ордена како српских, тако и страних француских, енглеских и руских. Хероина која је имала мушко срце, вољу челичну, снагу надчовечанску и част официра, а била је само наредник српске војске и жена. Жена која је одабрала да спаси своју земљу и свој народ , знала је да се жена не рађа, женом се постаје.

И зато, увек би тебало да се руководимо једним врло једноставним, а тако суштински важним наравученијем: Ако су груди јуначке, није важно јесу ли мушке или женске.