5. фебруар 2021. година

Својим личним прилозима прикупиле смо средства за куповину: намирница, кућне хемије и слаткиша за децу, које смо однели  породицама са већим бројем деце из околина Медвеђе, који су пострадали у овогодишњим поплавама. Овим породицама смо даривале и гардеробу, постељину и играчке за децу.

Захваљујући нашем Епископу Г. Арсенију добиле смо комби да однесемо помоћ пострадалим породицама, а Г.О. Пантелеј је обезбедила возило за превоз чланица Кола.

У сарадњи са свештеником, оцем Бобаном, из Медвеђе, обишле смо најугроженије породице на тој територији и поделиле им дарове.

  • Породицу Мосић из Леца, која има три дечака и живе са самохраном мајком и баком у нехуманим условима

  • Породицу Савић из Леца, са троје деце, две девојчице и дечака, који болује од Дауновог синдрома

  • Младићу Предрагу Милојковићу из Леца, који је ометен у развоју и живи са мајком уручиле смо дарове испрд зграде у којој станују. Нисмо желеле да улазимо у стан из безбедоносних разлога.

Из Леца смо отишли у Медвеђу и ту посетиле и поделиле дарове следећим породицама:

  • Нешковића са шесторо деце, две девојчице и четри дечака. Троје најстаријих су били у школи при нашем доласку.

Сада нам се придружио и парох Сијаримске Бање, отац Драган. С њим смо обишли угрожене породице из његове парохије.

  • Породицу Величковић, која живи у оближњем селу Реткоцер, а има десет детета, од 23 до 3 године. Двоје најстаријих су већ пунолетни и они живе у другим местима, Нови Сад и Крагујевац. Породица се јако обрадовала даровима.

Заједно са оцем Драганом смо посетиле и многочлану породицу Стојковића, која живи у Сијаринској Бањи, и у којој  је 11 деце од 19 до 4 година.

Приликом наше посете породици Стојковић деца која похађају средњу школу су били у Медвеђу, а двоје  је било у изолацији због вируса.

У току дана смо обишле све поменуте породице, и пошто је време неумољиво одмицало, а породица Радовановић живи у удаљеном селу, дарове смо послале по оцу Драгану, који ових дана иде код њих,  да свети воду.

Наша мисија, да помогнемо онима који од нас то не траже, је у потпуности успела. Унеле смо радост у домове дариваних  породица, а ми се вратиле кући пуне позитивне енергије, коју смо добиле у разговору са дечицом. Дуго ћемо памтити речи једног дечака из породице Стојковић. На наше питање, да ли му нешто хвали, у намери да му то пошаљемо, одговорио нам је „ не све имамо, ми имамо једни друге“. Биле смо одушевљене филозофијом овог младог човека, јер све што нам треба је љубав најближих.